Kordocenteza

Kordocenteza – kako izgleda procedura

Kordocenteza se radi posle 20. nedelje trudnoće u cilju dijagnostike nekog poremećaja ili abnormalnosti ploda. Indikacije da treba uraditi kordocentezu, koja spada u invazivne dijagnostičke metode, su sumnjivi nalazi prethodnih analiza (dabl testa) ili ako amniocenteza nije uradjena na vreme.

Tokom procedure trudnica leži na ledjima, kordocenteza počinje ultrazvučim pregledom gde se odredjuje položaj bebe u materici. Lekar će očistiti trbuh dezinfekcionim sredstvom a zatim će sprovesti tanku, šuplju iglu kroz trbuh i matericu da bi došao do pupčane vrpce, odakle će uzeti malu količinu plodove krvi.
Nakon toga lekar će ukloniti iglu.
Procedura zahteva strogo mirovanje a trudnica će imati osećaj uboda koji nije bolan ali može izazvati neprijatnost.

Priprema za proceduru

Pre postupka lekar Vam može prepisati antibiotike kako bi smanjio rizik od infekcija, takodje ukoliko se kordocenteza radi posle 24. nedelje trudnoće lekar će Vas savetovati da ne jedete i ne pijete noć pre procedure, zato što komplikacije mogu zahtevati hitan carski rez.

Nakon procedure

Nakon uzimanja krvi iz pupčane vrpce moguće je osetiti blage grčeve ili slabo vaginalno krvarenje, što nije razlog za zabrinutost. Neko vreme lekar će nastaviti da prati srčani rad ploda a Vama se savetuje da 2 do 3 dana mirujete i izbegavate fizičke aktivnosti. U slučaju bilo kakvih smetnji ili promena potrebno je da se odmah javite lekaru.

Rizici procedure

Kordecenteza je invazivna dijagnostička procedura i kao takva nosi sa sobom odredjene rizike.
Retko može doći do krvarenja ploda, usporavanja srčanog rada ploda, blage kontrakcije, fetalne ili materične infekcije, pobačaja.
Ono o čemu treba da razmišljate je koje neinvazivne testove je potrebno uraditi da bi se izbegle invazivne metode dijagnostike.