Poremećaj pažnje kod dece – ADHD

Poremećaj pažnje ili hiperaktivnosti (ADHD) je hronično stanje koje pogađa milione dece i često se nastavlja u odraslom dobu. ADHD uključuje kombinaciju upornih problema, kao što su teškoće u održavanju pažnje, hiperaktivnost i impulsivno ponašanje.

Deca sa ADHD-om takođe mogu da se bore sa niskim samopoštovanjem, problematičnim odnosima i lošim uspehom u školi. Simptomi se ponekad smanjuju sa godinama. Međutim, neki ljudi nikada u potpunosti ne prerastu simptome ADHD-a.

Iako lečenje neće izlečiti ADHD, može u velikoj meri pomoći kod simptoma. Lečenje obično uključuje lekove i intervencije u ponašanju. Rana dijagnoza i lečenje mogu napraviti veliku razliku u ishodu.

Poremećaj pažnje kod dece – simptomi

Primarne karakteristike poremećaj pažnje, tj. ADHD-a uključuju nepažnju i hiperaktivno-impulzivno ponašanje. Simptomi ADHD-a počinju pre 12. godine, a kod neke dece su primetni već sa 3 godine. Simptomi ADHD-a mogu biti blagi, umereni ili teški, i mogu se nastaviti u odraslom dobu.

Poremećaj pažnje se češće javlja kod muškaraca nego kod žena, a ponašanje može biti različito kod dečaka i devojčica. Na primer, dečaci mogu biti hiperaktivniji, a devojčice tiho nepažljive.

Postoje tri podtipa ADHD-a:

• Pretežno nepažljiv. Većina simptoma spada pod nepažnju.
• Pretežno hiperaktivan/impulsivan. Većina simptoma je hiperaktivna i impulsivna.
• Kombinovano. Ovo je mešavina simptoma nepažnje i hiperaktivnih/impulzivnih simptoma.

Nepažnja

Dete koje pokazuje obrazac poremećaja pažnje često može da:

• Ne obraća veliku pažnju na detalje ili nepažljivo pravi greške u školskim zadacima
• Ima problema da ostane fokusirano na zadatke ili igru
• Izgleda da ne sluša, čak i kada se direktno razgovara sa njim
• Ima poteškoća da prati uputstva i ne uspeva da završi školske zadatke ili kućne poslove
• Ima problema sa organizovanjem zadataka i aktivnosti
• Izbegava ili ne voli zadatke koji zahtevaju fokusiran mentalni napor, kao što je domaći
• Izgubi predmete potrebne za zadatke ili aktivnosti, na primer, igračke, školske zadatke, olovke
• Budi lako ometeno
• Zaboravi da radi neke dnevne aktivnosti, kao što je zaboravljanje da obavi kućne poslove
• Hiperaktivnost i impulsivnost

Tipično razvojno ponašanje u odnosu na Poremećaj pažnje – ADHD

Većina zdrave dece je u jednom ili drugom trenutku nepažljiva, hiperaktivna ili impulsivna. Tipično je za predškolce da imaju kratak raspon pažnje i da ne mogu dugo da se drže jedne aktivnosti. Čak i kod starije dece i tinejdžera, raspon pažnje često zavisi od nivoa interesovanja.

Isto važi i za hiperaktivnost. Mala deca su po prirodi energična — često su još uvek puna energije dugo nakon što su istrošila roditelje. Pored toga, neka deca prirodno imaju veći nivo aktivnosti od druge. Decu nikada ne treba klasifikovati kao osobe sa ADHD-om samo zato što se razlikuju od svojih prijatelja ili braće i sestara.

Deca koja imaju problema u školi, ali se dobro slažu kod kuće ili sa prijateljima, verovatno se bore sa nečim drugim osim ADHD-a. Isto važi i za decu koja su hiperaktivna ili nepažljiva kod kuće, ali čiji školski rad i prijateljstva ostaju nepromenjeni.

Kada posetiti doktora?

Ako ste zabrinuti da vaše dete pokazuje znake poremećaja pažnje, tj. ADHD-a, posetite svog pedijatra ili porodičnog lekara. Vaš lekar vas može uputiti kod specijaliste, kao što je razvojno-bihejvioralni pedijatar, psiholog, psihijatar ili pedijatrijski neurolog, ali je važno da prvo obavite medicinsku procenu da biste proverili druge moguće uzroke poteškoća vašeg deteta.

Poremećaj pažnje – uzroci

Iako tačan uzrok ADHD-a nije jasan, istraživački napori se nastavljaju. Faktori koji mogu biti uključeni u razvoj ADHD-a uključuju genetiku, okruženje ili probleme sa centralnim nervnim sistemom u ključnim trenucima razvoja.

Faktori rizika za ADHD mogu uključivati:

• Krvni srodnici, kao što su roditelj ili brat ili sestra, sa ADHD-om ili drugim poremećajem mentalnog zdravlja
• Izloženost toksinima iz životne sredine — poput olova, koji se uglavnom nalaze u bojama i cevima u starijim zgradama
• Upotreba droga kod majke, upotreba alkohola ili pušenje tokom trudnoće
• Prevremeno rođenje

Iako je šećer popularno osumnjičen za izazivanje hiperaktivnosti, nema pouzdanih dokaza za to. Mnogi problemi u detinjstvu mogu dovesti do poteškoća u održavanju pažnje, ali to nije isto što i ADHD.

Poremećaj pažnje kod dece – komplikacije

Poremećaj pažnje može otežati život deci. Deca sa ADHD-om:

• Često se bore u učionici, što može dovesti do akademskog neuspeha i osuđivanja druge dece i odraslih
• Imaju tendenciju da imaju više nesreća i povreda svih vrsta nego deca koja nemaju ADHD
• Skloni su slabom samopoštovanju
• Veća je verovatnoća da će imati problema u interakciji i prihvatanju od strane vršnjaka i odraslih
• Imaju povećan rizik od zloupotrebe alkohola i droga i drugog delikventnog ponašanja

Poremećaj pažnje – lečenje

Standardni tretmani za ADHD kod dece uključuju lekove, terapiju ponašanja, savetovanje i obrazovne usluge. Ovi tretmani mogu ublažiti mnoge simptome ADHD-a, ali ga ne leče. Možda će trebati neko vreme da se utvrdi šta najbolje odgovara vašem detetu.

Stimulativni lekovi

Trenutno, stimulativni lekovi (psihostimulatori) su najčešće propisani lekovi za ADHD. Izgleda da stimulansi povećavaju i balansiraju nivoe hemikalija u mozgu zvanih neurotransmiteri. Ovi lekovi pomažu u poboljšanju znakova i simptoma nepažnje i hiperaktivnosti – ponekad efikasno u kratkom vremenskom periodu.

Ostali lekovi

Drugi lekovi koji mogu biti efikasni u lečenju ADHD-a uključuju:

• Atomoksetin (Stratera)
• Antidepresivi kao što je bupropion (Vellbutrin SR, Vellbutrin KSL, drugi)
• Guanfacin (Intuniv)
• Klonidin (Catapres, Kapvai)

Atomoksetin i antidepresivi deluju sporije od stimulansa i može proći nekoliko nedelja pre nego što počnu da deluju u potpunosti. Ovo mogu biti dobre opcije ako vaše dete ne može da uzima stimulanse zbog zdravstvenih problema ili ako stimulansi izazivaju ozbiljne neželjene efekte.

ADHD bihejvioralna terapija

Deca sa ADHD-om često imaju koristi od bihejvioralne terapije, obuke socijalnih veština, obuke za roditeljske veštine i savetovanja, koje može da obezbedi psihijatar, psiholog, socijalni radnik ili drugi stručnjak za mentalno zdravlje. Neka deca sa ADHD-om mogu imati i druga stanja kao što su anksiozni poremećaj ili depresija. U ovim slučajevima, savetovanje može pomoći i ADHD-u i koegzistirajućem problemu.

Primeri terapije uključuju:

• Terapija ponašanja. Nastavnici i roditelji mogu da nauče strategije za promenu ponašanja, kao što su sistemi nagrađivanja i vremenska ograničenja, za suočavanje sa teškim situacijama.
• Obuka socijalnih veština. Ovo može pomoći deci da nauče odgovarajuće društveno ponašanje.
• Obuka roditeljskih veština. Ovo može pomoći roditeljima da razviju načine da razumeju i vode ponašanje svog deteta.
• Psihoterapija. Ovo omogućava starijoj deci sa ADHD-om da razgovaraju o problemima koji ih muče, istražuju negativne obrasce ponašanja i nauče načine da se nose sa svojim simptomima.
• Porodična terapija. Porodična terapija može pomoći roditeljima i braći i sestrama da se izbore sa stresom života sa nekim ko ima ADHD.

Najbolji rezultati se postižu kada se koristi timski pristup, gde nastavnici, roditelji, terapeuti i lekari rade zajedno. Obrazujte se o ADHD-u i dostupnim uslugama. Radite sa nastavnicima vašeg deteta i uputite ih na pouzdane izvore informacija kako biste podržali njihove napore u učionici.

Radite sa vašim detetom

• Pokažite svom detetu puno ljubavi. Deca treba da čuju da su voljena i cenjena. Fokusiranje samo na negativne aspekte ponašanja vašeg deteta može naštetiti vašoj vezi i uticati na samopouzdanje i samopoštovanje. Ako vaše dete teško prihvata verbalne znake naklonosti, osmeh, tapšanje po ramenu ili zagrljaj mogu vam pokazati da vam je stalo. Potražite ponašanja za koja možete redovno davati komplimente svom detetu.
• Pronađite načine da poboljšate samopoštovanje. Deca sa ADHD-om se često dobro snalaze sa umetničkim projektima, časovima muzike ili plesa ili časovima borilačkih veština. Birajte aktivnosti na osnovu njihovih interesovanja i sposobnosti. Sva deca imaju posebne talente i interesovanja koja se mogu negovati. Mali česti uspesi pomažu u izgradnji samopoštovanja.
• Koristite jednostavne reči i pokažite kada detetu dajete uputstva. Govorite polako i tiho i budite vrlo konkretni. Dajte jedan po jedan uput. Zaustavite se i uspostavite kontakt očima sa svojim detetom pre i dok dajete uputstva.
• Identifikujte teške situacije. Pokušajte da izbegnete situacije koje su teške za vaše dete, kao što je sedenje tokom dugih prezentacija ili kupovina u tržnim centrima i prodavnicama gde asortiman robe može biti ogroman.
• Koristite tajm-aute ili odgovarajuće posledice za disciplinu. Počnite sa čvrstom disciplinom pune ljubavi koja nagrađuje dobro ponašanje i obeshrabruje negativno ponašanje. Vremensko ograničenje treba da bude relativno kratko, ali dovoljno dugo da vaše dete povrati kontrolu. Ideja je da se prekine i ublaži ponašanje van kontrole. Od dece se takođe može očekivati da prihvate rezultate izbora koje donose.
• Rad na organizaciji. Pomozite svom detetu da organizuje i održava dnevnu svesku ili grafikon sa zadacima i aktivnostima i budite sigurni da vaše dete ima mirno mesto za učenje. Grupišite predmete u dečijoj sobi i odložite ih na jasno obeležene prostore. Pokušajte da pomognete svom detetu da svoje okruženje održi organizovanim i neopterećenim.
• Pokušajte da držite redovan raspored za obroke, dremke i vreme za spavanje. Deca sa ADHD-om teško prihvataju i prilagođavaju se promenama. Koristite veliki kalendar da označite posebne aktivnosti koje predstoje i svakodnevne poslove. Izbegavajte ili barem upozorite decu na iznenadne prelaze sa jedne aktivnosti na drugu.
• Podstičite društvenu interakciju. Pomozite svom detetu da nauči društvene veštine modelovanjem, prepoznavanjem i nagrađivanjem pozitivnih interakcija sa vršnjacima.
• Usvojite navike zdravog načina života. Uverite se da je vaše dete odmorno. Pokušajte da sprečite da se vaše dete preumorno jer umor često pogoršava simptome ADHD-a. Važno je da vaše dete jede uravnoteženu ishranu za zdrav razvoj. Pored zdravstvenih koristi, redovno vežbanje može imati pozitivan efekat na ponašanje kada se doda lečenju.