MSB Intervju – dr Suzana Milutinović
Ortoped dr Suzana Milutinović dala je intervju za sajt Medicinskog Sistema Beograd.
Kako ste započeli svoju karijeru u ortopediji, posebno sa fokusom na mikrohirurgiju šake i stopala?
Jednostavno, pre upisa na Medicinski fakultet studirala sam Fiziku-smer teorijska fizika, ali sve vreme mi je bila u glavi medicina i naravno hirurgija. To je bilo sigurno! Kada sam je upisala nije bilo dvojbe. Studirala sam dva fakulteta istovremeno što nije bilo ni malo lako. Za “svaki slučaj” obišla sam sve hirurške grane ne bi li možda neka druga hirurgija bila ispred ortopedije, ali to se nije desilo. Ortopedija je nešto posebno za mene, biomehanički vrlo jednostavno i prelepo.
Fokus na odredjenu oblast u početku nije postojao to se jednostavno desilo. Mahom svi jure da rade proteze kukova i kolena, meni je to bilo dosta dosadno nakon odredjenog vremena. Šaka je nešto posebno,veliki izazov, drugi svet, druga dimenzija i skoro uvek dosta apstraktno i morate biti vrlo često virtuoz da biste rešili neke traume.
Kako ste se našli u ulozi lekara ženske košarkaške reprezentacije Srbije i koje su specifične izazove te uloge?
To je biolo opet sasvim slučajno. Ja sam, slobodno sada da kažem, igrala profesionalno košarku u “prošlom životu”. FIBA sam košarkaški sudija i radila sam što kao delegat a što kao sudija za stolom mnogo godina. Moj mentor, i tada profesor, sada emeritus M.Bumbaširević me je jednoga dana pozvao u svoju kancelariju gde je bila tadašnja a i sadašnja selektorka ženske seniorske košarkaške reprezentacije Marina Maljković. Znajući sve moje kvalitete i orijentisanost sportu a posebno košarci preporučio me je kao osobu od poverenja. Ta saradnja traje i dan danas. Naravno, postoje odredjene specifičnosti u svemu tome i odredjeni kodeksi i atako dalje, tako dalje.
Kao asistent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, možete li nam reći više o vašem angažmanu u nastavi predmeta “Hirurgija sa anesteziologijom”
Klinički sam asistent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na katedri hirurgije sa anestziologijom – ortopedaja od 27.03.2019. što predstavlja veliku čast ali istovremeno i veliku obavezu i angažman. Kada sa imenovana u kl.asistenta na Med. Fakultetu zaista sam bila ponosna jer tada postala neko ko je u poziciji da podučava studente.
Veliki broj mladih ljudi svake godine se upisuje na Medicinski fakultet sa različitim afinitetima i željama, a mi kao nastavno osoblje, treba da ih prihvatimo, pravilno edukujemo, usmerimo, naučimo različitim veštinama, da im što realnije prikažemo gde su došli i čime će se baviti u toku svoje karijere.
Kada ste hirurg, i skoro svaki dan provodite u sali, nije jednostavno uklopiti sve obaveze na samom odelenju i nastavne obaveze (predavanja, vežbe, konsultacije…) praktično od prve do pete godine kao i nastavu na Srpskom i Engleskom jeziku ali to je nešto u čemu se upravo i razlikujete od ostalih lekara a hirurške grane su svakako uvek bile nešto posebno!
Koje su najčešće sportske traume koje vi dijagnostikujete i lečite, i kako se razlikuju od opštih ortopedskih povreda?
Sticajem okolnosti lekar sam ženske seniorkse košarkaške reprezentacija od 2011 godine, ujedno sam član i u Medical Bordu WAKO (World Assos.Kik Box Organ.) i šef sam doktorskog tima jednog kluba američkog fudbala u Beogradu. I sama sam se profesionalno bavila košarkom, a obzirom čime se sada bavim, imam veliko iskustvo kako u dijagnoistici tako i u lečenju povreda. Sportske povrede su uvek bile nešto posebno, ne za nas kao lekare-specijaliste u svojim strukama jer su nama svi pacijenti podjednako važi i svakome je svoja povreda najbitnija, već za sportisu,ponekad za narod i zemlju. U zavisnosti od sporta imamo i specifične povrede. Koleno i rame su uvek bile povrede koje su nekako najčešće, i one sportistu mogu na duže vreme “ukloniti “ sa terena. Svakako izuzetno mogu biti teške povrede predela ručnog zgloba, šake, stopala, svih mekotkivnih struktura (mišića, tetiva, neurovaskularnih struktura). Moja uža specijalnost su kompletna trauma i ortopedija ručnog zgloba, ručja, šake, stopala, apsolutno svih mekotkkivnih struktura, neurovaskularnih elemenata šro je jedan zaista ogroman dijapazom. Za razliku od sportista kod starijeg sveta to su obično prelomi u regiji kuka i ramena. U poslednje vreme imamo povećan broj teško traumatizovanih pacijenata sa veoma teškim povredma karlice, kičmenog stuba, organa trbuha, grudnog koša i lobanje koji zahtevaju lečenje u jedinicama intezivne nege. Svakako, različita zanimanja snose i odredjene rizike od povreda. Moglo bi se o tome zaista puno govoriti…
Možete li objasniti vaš pristup rehabilitaciji sportista nakon povreda?
Svi koraci u lečenju svakog pacijenta su izuzetno bitni i važni. Kako inicijalno brzo i adekvatno dijagnostikovanje povrede, njeno lečenje bilo operativno ili neoperativno, tako je bitna i rehabilitacija i sam pristup svakog pacijenta. Da bi krajnji rezultat bio najbolji mogući svi koraci moraju biti adekvatno uradjeni i ispraćeni. To je jednostavno rečeno jedan veliki tim koji u svakom trenutku mora saradjivati i donostiti pravovremene i najbolje odluke za pacijenta kako bi ga što pre i najbolje oporavili i vratili njegovim aktivnostima ili sportu.
Šta je PRP terapija i u kojim slučajevima je preporučujete pacijentima?
Ova procedura je od samog dolaska u našu zamlju a i u svetu odmah postala veoma popularna. Uz pomoć prirodnih procesa u organizmu postižu se odlični rezultati u regeneraciji i bržem oporavku tkiva.
PRP terapijom koristimo faktore rasta koje dobijamo iz krvne plazme pacijenta, podstičući procese zarastanja i regeneracije odredjenih tkiva.
Primena PRP terapije ima zaista širok dijapazom i praktično da skoro nema kontraindikacija. Naravno godine starosti su relativna kontraindikacija zbog kvaliteta samih krvnih derivata a apsolutna kontraindikacija primene PRP terapije su tumori i druge odredjena oboljenja. Apsolutno je neškodljiva za pacijenta i brojna su stanja gde je možemo primenjivati. Posebno ima jako dobar rezultat kod mekotkivnih povreda i to je posebno važno kod sportista koji se nakon adekvatne i pravovremen primene PRP terapije i rehabilitacije vraćaju na teren u veoma kratkom roku i do tri puta brže u odnosu na ranije primenjivane tehnike oporavka.
Koji su najnoviji trendovi i inovacije u mikrohirurgiji šake i stopala na koje ste posebno ponosni?
Uhhhh ko me samo uvede i nauči mikrohirurškim tehnikama, radu pod mikroskopom i rekonstrukciji neurovaskularnih stuktura. Blizu 20 godina imam iskustva rada pod mikroskopom i rekonstrukciji jako teških povreda neurovaskularnih struktura. To je jedan zaista težak i zahtevan posao, verujem sigurno jedan od najtežijh, koje od vas zahteva višesatnu koncentraciju, pažnju,znanje i umeće prilikom rekonstrukcije ovih struktura. Od nekako najjednostavnije neurorafije (šiće nrva), preko revaskularizaca i replantacija kompletno odsečenog dela ekstremiteta. Zahvaljujući tehnologiji danas postoje mikroskopi i instrumentarij kojima možete rekonstruisati jako male strukture a konci su tako tanko da ih ne možete videti golim oko već samo pod mikroskopom.
Trend je jednostavan: uši – priši sve što možes a naravno da je to realno i da ne naškodiš pacijentu.
Kako vaša istraživanja doprinose razvoju ortopedije, i možete li izdvojiti neka vaša najznačajnija naučna otkrića ili radove?
Moram reći da pojedinac nikada nije jedini zaslužan ni u jednom zanimanju, ni u jednoj oblasti pa tako ni i u medicini a posebno u hirurgiji. Uvek mora postojati tim ljudi koji se time bave. Od mnogih stvari izdvojila bih da u poslednje vreme dolazi na preglede dosta mladih ljudi sa previdjenim ili nedijagnostikovanim povredema ručje-karpusa koje kasnije dovode to teškog invaliditeta. To je zaista jedan kompleksan “sistem kostiju i ligamenata” u kome ukoliko dodje do “popuštanja jedne karike”, ukoliko se na vreme adekvatno ne leči, vremenom dovodi do velikih bolova i teškog invaliditeta. Trudimo se pre svega, da na različitim skupovima, kongresima upozorimo i obučimo sve kolege u pravovremenom prpoznavanju i dijagnostici ovakvih i sličnih povreda.
Kako se članstvo u udruženjima lekara odražava na vašu praksu i profesionalni razvoj?
Iskreno na žalost pored svih obaveza nemam toliko vremena na radu u udruženjima. Naravno imamo nekoliko ortopedski kako domaćih tako i medjunarodnih udruženja. Izdvojila bih SOTA (Srpska Ortopedska Traumatološka Asocijacija) i SUHS (Srpsko Udruženje za hirurgiju šake).