Arterijska hipertenzija (visok krvni pritisak): tihi ubica savremenog doba
Arterijska hipertenzija, poznata i kao visok krvni pritisak, jedan je od najčešćih i najopasnijih zdravstvenih problema današnjice. Procene pokazuju da svaka treća odrasla osoba ima povišen krvni pritisak, a veliki broj ljudi toga nije ni svestan.
Zašto je visok krvni pritisak opasan?
Najveća opasnost leži u činjenici da arterijska hipertenzija često nema simptome. Osoba može godinama da se oseća dobro, dok istovremeno povišen pritisak polako oštećuje krvne sudove i vitalne organe. Nelečena hipertenzija može dovesti do:
- moždanog udara
- infarkta miokarda
- hroničnog oštećenja bubrega
Upravo zbog toga hipertenzija s pravom nosi naziv „tihi ubica“.
Simptomi hipertenzije
U većini slučajeva simptomi su nespecifični ili potpuno odsutni. Ponekad se mogu javiti glavobolja, vrtoglavica ili osećaj zamaranja, ali to nije pravilo. Zato je jedini siguran način da znate stanje svog pritiska – redovno merenje.
Non-dipping hipertenzija – skriveni noćni rizik
Kod zdravih osoba krvni pritisak se tokom noći prirodno smanjuje za 10–20%. Kada do tog pada ne dođe, reč je o tzv. non-dipping hipertenziji.
Ovaj oblik hipertenzije je posebno rizičan jer je povezan sa:
- povećanim rizikom od moždanog udara
- oštećenjem bubrega
- težim kardiovaskularnim komplikacijama
Najčešće se otkriva 24-časovnim merenjem krvnog pritiska (ABPM), a češće se javlja kod pacijenata sa dijabetesom i hroničnim bubrežnim bolestima.
Faktori rizika za hipertenziju
Najčešći uzroci i faktori rizika uključuju:
- gojaznost i fizičku neaktivnost
- stres i hronični umor
- prekomeran unos soli i alkohola
- pušenje
- porodičnu predispoziciju
Lečenje i kontrola krvnog pritiska
Lečenje hipertenzije obuhvata kombinaciju promena životnih navika i, po potrebi, terapije lekovima. Najvažnije mere koje svako može da primeni su:
- redovno merenje krvnog pritiska kod kuće
- gubitak viška kilograma
- smanjenje unosa soli
- umerena fizička aktivnost
- prestanak pušenja i bolja kontrola stresa
Ako promene načina života nisu dovoljne, lekar propisuje antihipertenzivne lekove, koji se individualno prilagođavaju svakom pacijentu.
Zaključak
Hipertenzija nije samo „još jedna hronična bolest“ – ona je ključni faktor rizika za najteže kardiovaskularne događaje. Posebnu pažnju treba posvetiti non-dipping hipertenziji, jer može proći neotkrivena i dovesti do ozbiljnih komplikacija.
Redovno kontrolišite krvni pritisak, razgovarajte sa lekarom o 24-časovnom merenju i na vreme preduzmite korake za očuvanje zdravlja. Prevencija i lečenje hipertenzije znače duži i kvalitetniji život.
📞 Pozovite naš call centar na 011 39 70 999 i zakažite internistički pregled.