Sa više od četiri decenije bogatog iskustva, dr Čedomir Vučetić je značajno doprineo razvoju ortopedske hirurgije, kako kao praktičar, tako i kao profesor koji je usmeravao studente.
Svoju karijeru dr Čedomir Vučetić započeo je 1982. godine u Kliničkom centru “Bežanijska kosa’’, a tokom svoje karijere obavljao je brojne značajne funkcije, uključujući funkciju šefa dežurne ekipe Ortopedije u Urgentnom centru u Beogradu i načelnika Odeljenja za infekciju koštano-zglobnog sistema. Takođe, cenjeni je profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je obrazovao i mentorisao brojne studente i profesionalce u medicini.
Dr Čedomir Vučetić je stručnjak za širok spektar ortopedskih i rekonstruktivnih procedura, sa posebnim interesovanjem za mikrohirurgiju ekstremiteta, Ilizarov tehniku i lečenje kompleksnih stanja kao što su dijabetično stopalo i hronične rane. Njegov doprinos medicinskoj literaturi, sa preko 300 stručnih radova i više poglavlja u udžbenicima i monografijama, doneo mu je nacionalno i međunarodno priznanje, uključujući prestižne nagrade Kliničkog centra Srbije i Grada Beograda.
– VAŠA KARIJERA U ORTOPEDSKOJ HIRURGIJI I TRAUMATOLOGIJI OBUHVATA IMPRESIVAN NIZ RADNIH ISKUSTAVA I DOSTIGNUĆA. MOŽETE LI NAM IZDVOJITI NEKO POSEBNO ISKUSTVO ILI DOSTIGNUĆE KOJE SMATRATE NAJZNAČAJNIJIM U VAŠOJ KARIJERI DO SADA?
Kao specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije, bio sam usmeren na lečenje pacijenata sa traumom ekstremiteta. Kako je to u životu, svaki čovek je sa nizom posebnosti ali i zajedničkih obeležja, stoga je potrebno pored opštih principa u traumatologiji primeniti i individualna prilagođavanja u cilju postizanja uspešnijeg rezultata. Zato su iskustvo i posvećenost u profesiji lekara od posebnog značaja. Moja iskustva i dostignuća u struci su povezana sa kliničkim radom i rešavanjem vrlo složenih problema. Prišivanje odsečenih delova ruku i nogu nastalih u različitim nesrećama je obeležilo moj stručni rad. Takvih primera je dosta, a i priznanja, u smislu da su neki od tih slučajeva publikovani u najprestižnijim stručnim časopisima kao značajno dostignuće.
Drugo su unapređenja i uvođenje novih procedura u svakodnevnom radu. Ovaj segment se odnosi na koštano zglobnu infekciju, postraumatsku i postoperativnu. Ovo je velika oblast i frustrirajuća za svakog hirurga i ortopedi se nerado posvećuju tome. Lečenje je dugo i sa većim neizvesnostima. U lečenju koštane infekcije važe principi da je sigurniji način lečenja ukloniti infekcijom zahvaćeni deo kosti i po saniranju infekcije nadonaditi kost. Vladajući veštinama kao što je mikrohirurgija i Ilizarov tehnika mogao sam rešavati i takve slučajeve.
– KAO STRUČNJAK ZA MIKROHIRURGIJU EKSTREMITETA, MOŽETE LI NAM OBJASNITI KOJE SU NAJZNAČAJNIJE TEHNIKE I METODE KOJE PRIMENJUJETE U REPLANTACIJAMA EKSTREMITETA I KAKAV JE VAŠ PRISTUP TAKVIM IZAZOVIMA?
Kao što ste i sami rekli, u svakoj takvoj situaciji pristupam kao izazovu da nađem rešenje, ma koliko ono bilo komplikovano, da se vrati anatomski integritet i funkcija povređenog ekstremiteta. U pogledu pristupa u hirurškom lečenju, takvih povreda je da se rešavaju u što kraćem vremenu od povrede. Drugo, potrebno je uraditi što potpuniju rekonstrukciju svih struktura povređenog dela u inicijalnom operativnom aktu. Za šivenje malih struktura, manjih od 2 mm, kao što su arterije, vene i nervi, koriste se posebne uveličavajuće naočari ili operacioni mikroskop i poseban materijal za šivenje, konci i instrumenti za tako male strukture. Ova oblast hirurgije zahteva dosta napora, jer operacije traju više sati, često se rade bez odlaganja, kad se povredi pacijent i to bude noću i zahteva učešće (većeg tima) lekara i sestara. Kod prišivanja amputiranih prstiju i većih delova rekonstrušu se sve strukture.
– KAKO SE REKONSTRUKTIVNA HIRURGIJA EKSTREMITETA, KOJOM SE BAVITE, MOŽE PRIMENITI U LEČENJU KOMPLEKSNIH POVREDA I OBOLJENJA GORNJIH I DONJIH EKSTREMITETA?
U lečenju najtežih povreda ekstemiteta, kao što su povrede na više nivoa, ekstenzivne povrede sa destrukcijom širokog segmenta, povrede sa defektima tkiva i amputacije, rekonstruktivna hirurgija je od izuzetnog značaja i pruža mogućnost očuvanja povređenog ekstremiteta i vraćanja funkcije. Operacija podrazumeva odvajanje devitalizovanog tkiva uništenog povredom i povezivanje očuvanih delova koji mogu biti sa očuvanom cirkulacijom ili oštećenom i ona se mora uspostaviti tokom nekoliko sati od povrede. Krvni sudovi se spajaju šivenjem direktno ili venskim kalemom kada postoji defekt. Ako je prisutan defekt i drugih tkiva, takođe se nadoknađuju delom u inicijalnom operativnom aktu, a kada je to moguće i potrebno i u kasnijim hirurškim procedurama. Kompleksna oštećenja ekstremiteta često zahtevaju dodatne hirurške intervencije i lečenje može potrajati i više meseci, pa i godina.
– KAO ŠEF DEŽURNE EKIPE ORTOPEDIJE U URGENTNOM CENTRU U BEOGRADU, MOŽETE LI PODELITI NEKA ISKUSTVA I IZAZOVE S KOJIMA STE SE SUSRETALI U HITNIM SITUACIJAMA VEZANIM ZA ORTOPEDSKE POVREDE?
Ustanova kakva je UC u Beogradu i KC Srbije je infrastrukturno, organizaciono i kadrovski u mogućnosti da odgovori na najkompleksnije zahteve danonoćno. Deo za povrede i urgentna stanja na ekstremitetima zbrinjava sve povrede koje zahtevaju lečenje u visoko specijalizovanoj ustanovi. Stanja koja se leče u odeljenjima ortopedije su povrede svih vrsta i infekcijska stanja na ekstremitetima koja mogu imati akutan tok ili zahtevati neodložno lečenje. Takođe, politraumatizovani pacijenti ili sa sistemskim najrazličitijim oboljenjima se u ortopedskom domenu zbrinjavaju bilo na kom odeljenju da su primljeni, zavisno od dominantne povrede ili oboljenja. Tehnologija rada je takva, da kada se doveze pacijent koji je za hitan prijem, odlazi u deo za reanimaciju ili specijalističku ambulantu, prema problemu koji je dominantan, a onda specijalisti pojedinih oblasti dolaze u deo za reanimaciju ili pacijent ide u potrebne specijalističke i dijagnostičke ambulante. Na taj način se obavljaju svi potrebni pregledi i dijagnostika i sva priprema za prijem i dalje lečenje.
– KOJI SU NAJČEŠĆI PROBLEMI SA NADLAKTICOM, PODLAKTICOM, RUČNIM ZGLOBOM I ŠAKOM S KOJIMA SE SUSREĆETE U VAŠOJ PRAKSI I KAKO IH TRETIRATE?
Najčešći problemi sa gornjim ekstremitetom pacijenata koji dolaze ortopedu su povrede i oboljenja. Oboljenja su često povezana sa degenerativnim promenama ili opterećenjem, ali i infekcijom. Povrede su, pre svega, nagnječenja povezana sa padovima i udarcima, ali mogu biti i prelomi, više ili manje primetni. Istezanja zglobova i zglobnih veza i tetiva mogu biti i težeg stepena do isčašenja zglobova i / ili gubitka funkcije. Zajedničko svim povredama je da nastaju u nekoj aktivnosti ili pri padu i praćene su bolom. Oboljenja uglavnom nastaju postepeno, pogoršavajući se iz dana u dan i remeteći funkcionalnost. U osnovi su promene, degenerativne ili zapaljenjske pojedinih struktura na ekstremitetu koje remete funkciju i često prave bol. U principu, kod svih povreda, ako ostave neki primetan trag narušene i bolne funkcije, potrebno je bez odlaganja konsultovati ortopeda, ako je ekstremitet u pitanju. Često se može propustiti blagovremen početak lečenja, a time propustiti jednostavnije i lakše lečenje. Svako lečenje započeto odloženo komplikuje lečenje i čini ga značajno težim.
– MOŽETE LI NAM REĆI VIŠE O TRETIRANJU DIJABETSKOG STOPALA, NA KOJI NAČIN RADITE TRETMANE, KOLIKO DUGO TRAJE ZARASTANJE I KOLIKO JE POZITIVNIH ISHODA BEZ KASNIJE POTREBE ZA AMPUTACIJOM?
Dijabetesno stopalo je komplikacija dijabeta i danas 10% populacije ima dijabet i oko 15% ljudi sa dijabetom ima promene na stopalima. Te promene variraju od deformiteta i manjih rana, do infekcija i narušene cirkulacije koje dovode do gangrene i propadanja prstiju, dela stopala ili celog stopala. U osnovi promena su oslabljena cirkulacija i smanjen senzibilitet, te pacijenti nemaju bol i nastavljajući sa pritiskom na stopalu dalje komplikuju problem. U najopštijem smislu, lečenje se bazira na sprečavanju daljih i većih komplikacija regulacijom nivoa šećera u krvi, rasterećenjem dela stopala na kome je rana i potrebnim hirurškim tretmanom. Za sve rane koje traju duže od 2-3 nedelje i ne pokazuju tendenciju srastanja potrebno je konsultovati hirurga. Hirurško lečenje kod dijabetičnog stopala uključuje hirurški debridman ili uklanjanje tkiva bez vitalnosti, a koje se ponavlja prema potrebi. Antibiotici se daju prema brisu i antibiogramu. Odgovarajuće previjanje se savetuje na par dana. Takvo lečenje traje više nedelja, ali i meseci i pruža priliku da se sačuva stopalo. Važno je izbeći komplikacije i sačuvati funkcionalnost i anatomski integritet, što je moguće.
– KAKO SE ILIZAROV METOD KORISTI U LEČENJU SKRAĆENJA EKSTREMITETA, NESRASLIH PRELOMA I NADOKNADE DEFEKATA KOSTI, I KOJE SU PREDNOSTI OVOG PRISTUPA?
Ilizarov metod je jedno od najvećih unapređenja u ortopedskoj hirurgiji, razvijeno u drugoj polovini prošlog veka. U osnovi je tehnika kojom se može kost stimulisati da sama sebe stvara i to ima fantastične konsekvence. Ovom tehnikom možemo učiniti da prelomi, koji nisu srasli srastu, da nadoknadimo defekte kosti koji su nastali bilo traumom ili lečenjem koštane infekcije. Urođeni deformiteti i skraćenja ekstremiteta mogu se produžiti koliko je potrebno. Dalja karakteristika ove tehnike je da je minimalno invazivna, što znači da se kroz rez od jedan santimetar uradi operacija na kosti, postavi prstenasti spoljašnji fiksator i započinje lečenje tokom kojeg pacijent nosi fiksator i hoda sa punim osloncem, ako je na nozi. Ovu tehniku ne prate značajnije komplikacije i čak je pogodna kada drugi načini lečenja nisu bili uspešni.
– KAO STRUČNJAK ZA HRONIČNE RANE, KAKO PROCENJUJETE ULOGU MULTIDISCIPLINARNOG PRISTUPA U NJIHOVOM LEČENJU I KOJE SU NAJNOVIJE METODE KOJE PRIMENJUJETE?
Hronične rane su značajan problem samog pacijenta i porodice, ali i društva i medicine. Kod lečenja hroničnih rana vrlo je bitno razumeti prirodu nastale rane ili šta je uzrok nastale rane. Razlozi mogu biti brojni: pritisak, infekcija, oslabljena cirkulacija, sistemsko oboljenje, neurološki poremećaji, deformiteti. Potrebno je da lečenje bude prilagođeno prema etiološkom činiocu za nastanak rane, stepenu izraženosti rane i prilagodjeno pacijentu. Osnovni opšti pristup je previjanje, praćenje u cilju sprečavanje infekcije i daljih komplikacija, zatim podrška organizmu u nadoknadi nedostajućeg kao i delovanje na komorbiditet ili osnovnu bolest koja se dovodi u vezu sa hroničnom ranom (dijabet, venska insuficijencija, neurološki deficit….).
Hirurško lečenje se bazira na debridmanima ili uklanjanju izmenjenog i mrtvog tkiva, nekada i kosti. Nastoji se sprečiti infekcija, a ako je prisutna, leči se i po postizanju potrebnih uslova defekti kože se pokrivaju operativnim tehnikama presađivanja kože, ili režnjevima. Danas se široko primenjuje lečenje posebnom tehnikom, kakva je primena negativnog pritiska na delu rane. Ovo je komforan i vrlo uspešan način lečenja jer ubrzava i olakšava čišćenje rane i podstiče formiranje zdravog tkiva. Takođe, dopunska terapija i vrlo korisna je lečenje hiperbaričnim kiseonikom. Stoga je danas vrlo zastupljen multidisciplinarni pristup u lečenju. Zajedničkim angažovanjem različitih specijalnosti u dijagnostici i lečenju velikog broja različitih stanja postižu se dobri rezultati.
– KAKO VAŠA ISTRAŽIVANJA I PUBLIKACIJE DOPRINOSE RAZVOJU ORTOPEDIJE I TRAUMATOLOGIJE, I KOJE SU KLJUČNE SMERNICE KOJE STE IZDVOJILI IZ VAŠIH ISTRAŽIVANJA?
Moj profesionalni rad je dominantno baziran na kliničkom radu. To znači da sam se bavio lečenjem pacijenata. Sretao sam se sa najzahtevnijim slučajevima i u tim situacijama sam tražio najpogodnija rešenja. Neka od tih rešenja su bila vrlo personalizovana, prema problemu koji je postojao i samom pacijentu. Oblasti u kojima sam dosta posvećen više decenija su replantaciona mikrohirurgija ekstremiteta (prišivanje odsečenih delova na gornjem i donjem ekstremitetu), lečenje koštano-zglobne infekcije, zatim rekonstruktivna hirurgija u cilju nadoknade i korekcije deformiteta i funkcije na ekstremitetima. Iskustva u kliničkom radu u rešavanju određenih problema su značajna za prenošenje znanja i razmenu iskustava među stručnjacima. Postignuti rezultati se publikuju u stručnim časopisima i na stručnim sastancima. Potvrda stručnog i naučnog nivoa je publikovanje rezultata u eminentnim svetskim stručnim časopisima, a ujedno je to i priznanje za postignute rezultate. To doprinosi unapređenju struke i kvaliteta rada ustanove kao i ugledu zemlje u oblasti iz koje se publikuje rad.
– KAKO SE VAŠE ZNANJE I ISKUSTVO PRIMENJUJU U RADU SA PACIJENTIMA U OPŠTOJ BOLNICI MSB, I KOJE SU NAJVAŽNIJE ULOGE KOJE OBAVLJATE KAO KONSULTANT?
MSB pruža mogućnost pacijentima, ali i eminentnim stručnjacima sa najviše iskustva, da se sretnu i pokušaju da reše i složene probleme. Nekada je to konsultacija ili drugo mišljenje vezano za problem i nedoumicu koju imaju pacijenti ili dijagnostika i lečenje aktuelnog problema. Eminentni stručnjaci sa najviše iskustva su u MSB u mogućnosti da nastave svoj profesinalni rad na korist pacijenata i zajednice. Dobri stručnjaci su dragoceni u svim oblastima i u svim zemljama i vrlo je korisno da se stvore uslovi da medicina bude dostupna i na visokom nivou. Krajnji rezultat je dobrobit za sve i samu društvenu zajednicu. Danas nije retkost da pacijenti u potrazi za kvalitetnom medicinskom uslugom odlaze i van granica sopstvene zemlje. Ovo posebno pozicionira MSB kao respektabilnu ustanovu sa eminentim stručnjacima, u koju dolaze pacijenti iz čitavog regiona.
U bolnici MSB obavljam preglede, dijagnostiku i hirurške intervencije i operacije iz oblasti kojima se bavim, i to su hirugija šake, dijabetično stopalo, hronične rane, periprotetske infekcije i koštano-zglobne infekcije na ekstremitetima. Takođe, rekonstruktivne tehnike na ekstremitetima nadoknade kosti Ilizarov tehnikom.
