Šta je disfagija?

Disfagija je termin koji se odnosi na otežano gutanje hrane. Otežano gutanje može biti uzrokovano različitim poremećajima, od nivoa ždrela pa do završnog dela jednjaka.

Šta uzrokuje disfagiju?

Da biste razumeli disfagiju, prvo ćemo vam pomoći da razumete process normalnog gutanja hrane.
Gutanje se odvija kroz 4 faze. Ove faze konstrolisane su nervima koji spajaju digestivni trakt sa mozgom.

  • Oralna pripremna faza. Hrana se žvaće i meša sa pljuvačkom.
  • Oralna faza. Jezikom se sažvakana hrana gura u zadnji deo usne duplje ka ždrelu. Ova faza je voljno kontrolisana i svesna.
  • Faringealna faza. Hrana ulazi u ždrelo. Deo ždrela zvani epiglottis kao poklopac zatvara disajni put i sprečava da hrana “skrene” u dušnik i pluća. Potom se mišići farinksa i početnog dela jednjaka opuštaju i omogućavaju prolazak hrane u jednjak. Ova faza gutanja počinje kao voljna, ali je većim svojim delom refleksno kontrolisana.
  • Ezofagealna faza (prolazak hrane kroz jednjak). Zalogaj se kroz jednjak kreće pod uticajem gravitacije ali i pod dejstvom aktivnih mišićnih kontrakcija jednjaka koje ga guraju ka želucu. Ova specifična mišićna aktivnost jednjaka naziva se peristaltika. Kada hrana dođe pred ulaz u želudac mišić koji se naziva donji ezofagealni sfinkter se opušta i dozvoljava nesmetan prolazak u želudac. Kada zalogaj prođe u želudac ovaj mišić se zatvara i ne dozvoljava želudačnom sadržaju bogatom kiselinom da se vrati u jednjak. Ova faza gutanja je kompletno refleksno kontrolisana, i na nju ne možemo svesno uticati.

Kada je bilo koja od ovih faza poremećena može doći do otežanog gutanja.

Tegobe sa gutanjem mogu između ostalog nastati zbog:

  • Problemi sa zubima
  • Sistemska oboljenja koja zahvataju nerve koji kontrolišu mišiće ždrela i jednjaka
  • Funkcionalna oboljenja jednjaka (ahalazija, difuzni spazam, divertikulumi i dr)
  • Gastroezofagealna refluksna bolest praćena zapaljenskim suženjem jednjaka
  • Tumori grla
  • Tumori jednjaka i gornjeg dela želuca

Zašto pojava disfagije treba da vas zabrine?

Otežano gutanje rezultuje često pothranjenošću i opštom slabošću organizma. Takođe, nemogućnost adekvatnog gutanja nekada dovodi aspiracije hrane i tečnosti što može dovesti do nastanka posebno teškog oblika zapaljenja pluća (pneumonije). Disfagija može biti prvi simptom nekih malignih oboljenja, te je neophodno da se odmah po pojavi otežanog gutanja javite lekaru.

Kako se manifestuje disfagija?

  • Disfagija se može različito manifestovati, najčešće u zavisnosti od nivoa na kom se javlja poremećaj.
  • Pacijenti mogu imati različitu percepciju simptoma, te je detaljno ispitivanje od strane specijalizovanih
  • lekara obavezno. Ovo su neki od mogućih simptoma:
  • Spor unos hrane
  • Jedan zalogaj se guta više puta
  • Stalno podrigivanje tokom jela
  • Pojačano slivanje pljuvačke
  • Osećaj da se hrana lepi u jednjaku, osećaj knedle u grlu
  • Osečaj punoće u grudima nakon obroka
  • Kašalj i zagrcavanje tokom jela ili neposredno nakon jela
  • Učestale respiratorne infekcije
  • Često pljuvanje i povraćanje
  • Pojava hrane i tečnosti na nos u toku ili nakon jela
  • Nevoljno vraćanje penušavog sadržaja na usta
  • Gubitak težine

Kako se postavlja dijagnoza disfagije?

Prvi stepen u postavljanju dijagnoze predstavlja detaljan razgovor sa lekarom. Specijalizovan lekar će na osnovu vaših simptoma posumnjati na poremećaj koji je doveo do otežanog gutanja. Pregledi koji se sprovede imaju za cilj otkrivanje uzroka otežanog gutanja su sledeći:
Kontrastna radiografija (rendgenski pregled ždrela i jednjaka).Pacijent dobija da proguta kontrastno sredstvo (barijum, jodni kontrast) koji se zatim prati putem rendgenskog aparata. Prate se sve faze gutanja, počevši od oralne, zatim faringealne i ezofagealne. Ukoliko postoji poremećaj funkcije ždrela ili jednjaka, ili ako postoje morfološke promene u ždrelu i jednjaku one će se ovim pregledom videti.
Endoskopija. Dijagnostička procedura koja omogućava lekaru da dijagnostikuje i leči problem gornjeg digestivnog trakta. Doktor koristi dugi, fleksibilni instrument koji ima sopstveni izvor svetolsti i naziva se endoskop. Endoskop se plasira kroz usta i ždrelo, u jednjak, želudac i početni deo dvanaestopalačnog creva. Na ovaj način moguće je kompletno ispitati unutrašnjost navedenih oragana i dijagnostikovati različita oboljenja.
Manometrija jednjaka. Ovo je dijagnostilka procedura kojom se vrši merenje funkcije jednjaka. U toku pregleda kroz nos se plasira tanka sonda koja na sebi ima senzore za pritisak. Sonda se povlači i dobijaju se vrednosti pritiska donjeg ezofagealnog sfinktera, a meri se i snaga kontrakcija u jednjaku koje su odgovorne za propulziju zalogaja hrane.
Laringoskopija. Ovo je pregled kojim se posmatra larinks putem posebnog uređaja sa kamerom. Može se proceniti funkcija larinksa, i videti ukoliko postoje morfološke promene.

Kako se leči disfagija?

Specifičan tretman otežanog gutanja zavisi od postavljene dijagnoze. Nekada su samo promene u navikama žvakanja i gutanja hrane dovoljne, ali nekada je potrebno uzimanje posebnih vrsta lekova, ili sprovođenje hirurškog lečenja.
Nakon postavljene dijagnoze vaš lekar će vam predočiti terapijske opcije i upoznati vas sa rizicima i koristima procedure. Na odluku o lečenju takođe utiču:
• Starosna dob i opšte zdravlje bolesnika, kao i postojanje udruženih oboljenja
• Kondicija pacijenta
• Tolerancija specifičnih lekova,procedura i terapijskih mera
• Očekivanja bolesnika
• Izbor i preferencijali bolesnika
Disfagija je alarmantan simptom i hitno zahteva detaljno ispitivanje od strane specijalizovanog lekara.

CategoryGlava
Write a comment:

*

Your email address will not be published.

© 2018 - Medicinski Sistem Beograd by BelMarketing

Pozovite nas 011/ 3970 666