Kolonoskopija


(Donja endoskopija, endoskopija debelog creva)

Šta je kolonoskopija?

Kolonoskopija je dijagnostička procedura koja omogućava lekaru da pregleda kompletno debelo crevo. Kolonoskopijom se precizno dijagnostikuju razna oboljenja kolona kao što su dobroćudni i zloćudni tumori, zapaljenska oboljenja, kao i različite vrste krvarenja. Kolonoskopija je i pregled izbora u ranom otkrivanju karcinoma kolona koji je kod nas drugi razlog smrtnosti od malignih oboljenja, i četvrti najčešći maligni tumor kod muškaraca i žena.

Procedura se izvodi pomoću posebne vrste endoskopa koja se naziva kolonoskop, koji je dugačak fleksibilni instrument koji na svom vrhu ima specijalno osvetljenje i kameru pomoću koje se slika prenosi na monitor. Tokom pregleda u debelo crevo se ubacuje vazduh koji ga proširi tako da se sluzokoža može precizno pregledati. Kolonoskop se uvodi kroz rektum i potom se pregleda kompletno debelo crevo. Ovim pregledom je moguće uzeti isečke slozokože, ili skinuti polipe. Daljim pregledom ovih tkivnih uzoraka moguće je postaviti pravilnu dijagnozu koja omogućava dalje lečenje bolesnika.

Anatomija kolona (debelog creva)

Debelo crevo ili kolon sastoji se iz sledećih segmenata:

  • Cekum: početni deo kolona u koji se uliva tanko crevo
  • Ascedentni (ushodni) kolon. Deo creva koji se nalazi u desnom delu trbuha i penje se
    put nagore.
  • Transverzalni (poprečni) kolon. Deo kolona koji se proteže sa desne na levu stranu
    trbuha.
  • Descedentni (nishodni) kolon. Deo kolona koji se nastavlja na transverzalni i spušta se
    niz levu strnu trbuha put nadole.
  • Sigmoidni kolon. Ovaj deo kolona je naziv dobio po svom obliku koji podseća na slovo
    S. Sigmoidni kolon povezuje descedentni kolon i rektum.
  • Rektum je završni deo debelog creva koji se završava analnim kanalom.

Američki vodič za rano otkrivanje raka debelog creva

Vodič za ranu detekciju raka debelog creva koji je preporučen od strane Američkog udruženja za maligne tumore preporučuje da muškarci i žene nakon 50 godine obavezno moraju sprovesti neki od navedenih dijagnostičkih testova.

  • Test na okultno fekalno krvarenje (FOBT) svake godine ili fekalni imunohistohemijski test (FIT) i fleksibilnu sigmoidoskopiju svakih 5 godina
  • FOBT ili FIT svake godine
  • Fleksibilnu sigmoidoskopiju svakih 5 godina
  • Irigografiju (rendgenski pregled debelog creva) svakih 5 godina
  • Kolonoskopiju svakih 10 godinu

Ukoliko imate neki od navedenih faktora rizika za nastanak raka debelog creva trebalo bi da
testove za rano otkrivanje ovog oboljenja sprovedete ranije kao i da se češće ispitujete.

  • Postojanje naslednih faktora, odnosno ako je neko od vaših roditelja ili najbližih rođaka oboleo od raka debelog creva pre 60. godine ili ako su postojala dva slučaja obolevanja od raka debelog creva kod dva bliska rođaka u bilo kojoj životnoj dobi
  • Porodično nasleđivanje sindroma raka debelog creva, kao što su familijarna adenomatozna polipoza kolona (FAP) ili heriditarni nepolipoidni kolorektalni karcinom
  • Ranije oboljevanje od raka debelog creva ili adenomatoznih polipa kolona
  • Oboljevanje od hroničnih zapaljenskih bolesti creva kao što su Kronova bolesti ili ulcerozni kolitis

Razlozi za kolonoskopiju

Kolonoskopijom možemo detektovati postojanje polipa, tumora, ulceracija, zapaljenja, divertikuluma (proširenja) ili suženja debelog creva. Takođe, kolonoskopija je i jedan od pregleda kod ispitivanja hroničnih dijareja, krvarenja iz digestivnog trakta (posebno prisustva sveže crvene krvi u stolici), a sprovodi se i nakon operacija zbog raka debelog creva.

Kolonoskopija je često indikovana nakon sigmoidoskopije ili irigografije, kada je potrebno kompletirati ispitivanje, odnosno uzeti adekvatne tkivne isečke.

Rizici procedure

Kao i kod svake invazivne procedure mogu nastupiti komplikacije. Najčešće se sledeće komplikacije:

  • Perzistentno krvarenje nakon skidanja polipa ili uzimanja tkivnih isečaka (biopsija)
  • Perforacija debelog creva (retko)
  • Mučnina, povraćanje, podrigivanje uzrokovani sredstvima koja se koriste za pripremu bolesnika za kolonoskopiju
  • Različite reakcije na sedative ili druge lekove koji se daju prilikom procedure

Ukoliko imate udružena oboljenja kardiorespiratornog sistema porazgovrajate sa vašim lekarom o nekim dodatnim rizicima za procedure.

Određena stanja kao što su dole navedena mogu otežavati izvođenje kolonoskopije.

  • Upotreba klizmi koje iritiraju sluzokožu debelog creva
  • Prethodna upotreba barijuma kod irigografije kolona (rendgenskog kontrastnog snimanja
    debelog creva)
  • Neadekvatna priprema debelog creva za proceduru
  • Promene na kolonu ili oko njega koji mogu dovesti do nemogućnosti da se kolonoskopom ispita kompletno debelo crevo kao što su suženja, priraslice ili hronična zapaljenska oboljenja kolona

Pre procedure

  • Vaš lekar će vam objasniti detalje procedure, postavite pitanja ukoliko ih imate
  • Bićete zamoljeni da potpišete pismeni pristanak za izvođenje kolonoskopije. Pročitajte formular pažljivo i postavite pitanja ukoliko imate neke nejasnoće
  • Od Vas se traži da 8 časova pre endoskopije ne jedete i ne pijete. Ukoliko se procedura izvodi ujutro, ne bi trebalo da večerate posle ponoći. U nekim slučajevima dobićete dodatne instrukcije u vezi eventualnog posebnog režima ishrane
  • Ukoliko ste trudni, ili sumnjate na trudnoću obavezno obavestite lekara
  • Navedite Vašem lekaru sve lekove koje uzimate (prepisane i one koje uzimate na sopstvenu ruku).
  • Obavezno obavestite vašeg lekara ukoliko ste alergični na pojedinke lekove, posebno
    anestetike (lokalne ili opšte)
  • Obavezno obavestite Vašeg lekara ukoliko ste imali problema sa koagulacijom (zgrušavanjem krvi). Takođe, neophodno je da navedete ukoliko uzimate antikoagulatnu terapiju,odnosno lekove poput Aspirina, Farina, Sintroma, Kardiopirina, Brufena, Diklofena i sličnih lekova koji mogu da utiču na zgrušavanje krvi. Ponekad je neophodno obustaviti ovu terapiju nekoliko dana pre kolonoskopije
  • Od lekara ćete dobiti uputstva za pripremu debelog creva za pregled. Priprema podrazmeva uzimanje specijalnih tečnosti, posebnu dijetu i korištenje klizmi.
  • Bolesnici sa oboljenjima srčanih zalistaka pre procedure u nekim slučajevima treba da uzimaju protektivne antibiotike
  • Procedura može da se izvodi u potpuno budnom stanju ili u sedaciji. Ukoliko dobijate sedaciju potreban Vam je neko da Vas odveze kući nakon pregleda
  • Ukoliko imate neka druga propratna oboljenja, u skladu sa Vašim trenutnim opštim stanjem, lekar koji izvodi endoskopiju može zahtevati posebnu pripremu za pregled

Za vreme procedure

Kolonoskopija se može izvoditi u ambulantnim uslovima,odnosno u sklopu ispitivanja kada je pacijent na bolničkom lečenju.

Obavljanje kolonoskopije sprovodi se na sledeći način:

  1. Bićete zamoljeni da skinete odeću, nakit ili bilo šta što može da ometa izvođenje
    pregleda. Ukoliko nosite zubnu protezu koja se skida, bićete zamoljeni da je skinete za
    vreme pregleda
  2. Ukoliko se procedura izvodi u sedaciji (anesteziji), u ruku pacijenta plasira se intravenski
    posebna igla (braunila) putem koje dobijate određene sedative (anestetike)
  3. U toku procedure meri se frekvenca srčanog rada, krvni pritisak, broj repiracija (udaha),
    odnosno nivo oksigenacije krvi (tkivna saturacija)
  4. Na posebno dizajniranom krevetu za kolonoskopiju ležaćete na Vešem levom boku sa
    kolenima maksimalno savijenim ka bradi
  5. Kolonoskopom se ulazi kroz analni kanal, potom u rektum i ostatak debelog creva. U
    toku procedure možete osetiti blag bol, pritisak ili grčeve u trbuhu. Diskomfor u toku
    pregleda je blaži ukoliko se daju sedativi.
  6. U toku pregleda dišite polako,uz duboke udahe jer se na taj način opušta muskulatura
    trbuha i ublažava neugodnosti u toku pregleda. Lekar će vas možda u toku pregleda
    zamoliti da promenite položaj da bi se olakšao dalji prolazak kolonoskopa.
  7. U toku pregleda u kolon se ubacuje vazduh da bi se olakšao pregled sluzokože. Takođe,
    vrši se ispiranjem mlazom vode da bi se dodatno očistili nabori sluzokože.
  8. Lekar prilikom pregleda može napraviti video zapis i napraviti fotografije preko posebnih
    kompjuterskih programa. Ukoliko se u toku pregleda dijagnostikuje postojanje polipa, ist
    se mogu odstraniti ili se sa njih uzimaju isečci.

Nakon procedure

Nakon procedure bićete odvedeni u prostoriju za posmatranje i odmor. Proverava se krvni pritisak, frekvencija srčanog rada, te ritam disanja. Kada su ovi parametri uredni, možete da krenete kući. Ukoliko je procedura rađena u sedaciji, neophodno je obezbediti pratnju koja će vas odvesti kući.

Nakon pregleda potrebno je da nekoliko sati ne jedete kao i da 24 sata izbegavate hranu bogatu vlaknima.

Možda ćete osećati pojačanu nadutost i flatulenciju (ispuštanje gasova). Ovo je normalno. Šetnja i kretanje pomažu.

Izbegavajte konzumaciju alkohola najmanje 24 sata ukoliko ste u toku pregleda dobijali sedaciju. Uzimajte više tečnosti nakon kolonoskopije da bi ste nadoknadili gubitak tečnosti nastao u toku pripreme za kolonoskopiju.

Ukoliko primetite nešto od dole navedenog nakon procedure obavezno obavestite Vašeg lekara:

  • Povišena telesna temperatura i/ili groznica
  • Učestale krvave stolice
  • Bol u trbuhu i/ili nadimanje
  • Nemogućnost ispuštanja gasova

Nakon kolonoskopije Vaš lekar će vam dati dodatna uputstva ukoliko to Vaša situacija zahteva.